Written by Dobrica Savić © 2011. All rights reserved.

Napad iz mraka




Nećete verovati šta mi se desilo večeras. Imao sam veliku neprijatnost. Napadnut sam ispred svojih sopstvenih vrata! Da, baš tako. Napadnut sam ispred samih vrata. Ja nisam baš za bacanje i znam da se branim, nisu dzabe ti silni borilački pojasevi, medjutim bio sam brojčano nadjačan. Bilo ih je 10 na mene samog! Jedva sam živu glavu izvukao. Evo još se tresem, ne mogu sebi da dodjem.

Evo isprićaću redom šta je bilo, tj. kako se to desilo. Sedim ja mirno ovde u stanu, slušam muziku, nešto raduckam i odjednom neko zazvoni i zalupa na moja vrata. Trgoh se i kako nisam ništa posumljao, napravim grešku koja je mogla da me košta života. Nisam pogledao kroz špijunku da vidim ko zvoni. Pomislio sam neki komšija opet da se buni što sam jutros kucao nešto po stanu. Otvorim vrata a ono desetoro njih! Toliko sam mogao da izbrojim, a mozda ih je bilo i više. I ko po komandi, svi odjenom skočiše na mene. Viču nešto, deru se, ja nerazumem šta hoće jer pričaju sve na nemačkom, sevaju mačete, motke se viju, svetle neke strašne oči iz mraka, krici, a uz sve to oni maskirani u neka strašila, veštice, vampire, vukodlake. Malo je falilo srćku da dobijem. Padoh na kolena, molim ih nemojte deco mene, ja sam dobar, al nije vredelo. Nisu otišli dok mi nisu pokupili svu čokoladu i bombone i onda se tek okretoše i odoše u mrak hodnika.

Na kraju jedan stariji medju njima, valjda je on bio vodja "bande" reče: Happy Halloween i nesta!!!

E nije mi ni sada lako kad pomislim da mi odoše svi slatkiši :-)

Happy Halloween!